Мала школа србске митологије: Двоглава птица сунца

Митолошка композиција србског грба дата је у три слике: двоглави орао, који носи Часни крст на својим грудима, уписан je у магијски круг циклуса године! Ова тројност има обредну вредност[1] , која пресликава астрономски символизам савршене хармоније електромагнетног поља Сунца и Земље.

Прва слика србског грба је круг, као најопштији и најчешћи магијски символ духовногОтуда, на ктиторским иконама старих манастира, налазе се коласти бели орлови, округли по своду небеском, као представе Сунца, које су честе на грбовима појединих србских братстава.

Друга слика је Часни или крст с оцилима, магнетни фокусатор у атмосфери земље. Све што је потребно човеку за живот долази са Сунца, преко електромагнетне силе познате као „сунчев ветар“, који је  последица емисије гасова настале атомским процесом из кипуће магме или лаве Сунца (Г. Митић). Ова јединствена електромагнетна сила, увек удара три пута у Часни крст, који повезује електромагнетно поље Сунца и Земље.

Трећа слика србског грба је двоглави орао. Двоглава птица је још неолитски артефакт Винче, али суштинско питање је разлог њене двоглавости. Зашто орао србског грба има две главе? Одговор даје једна србска народна загонетка: Дванаест гнезда, триста орлова, а једно јаје снешеГодина. Двоглави орао је митски символ револуције, који пресликава директну и индиректну светлост, у вечитој смени дана и ноћи! Отуда, још у Ведама бог Неба котрља точак (године) са 730 паока!   

Главе двоглавог орла са србског грба, окренуте су ка истоку и западу, а то је апциса просторно-временског крста, или митска Велика змија, из чије главе (на истоку) се свако јутро рађа Сунце. Антички песници приповедају, како је бог Неба хтео да сазна где је пупак Земље, па је пустио два орла, једног на исток а другог на запад, и они су се срели у Делфима, управо на месту где је храм Дива бога неба. У обрнутој слици огледала, десна глава орла у србском грбу симболише дан, Јав и директну светлост као божански и активан принцип, а лева индиректну светлост и Нав, као пасиван принцип невидовне силе.[2]

Двојност природе је божанске креацијa примордијалних циклуса! Потврду даје једна представа два очовечена Сунца, која расипају своје зраке. Нађена је на гробној вази из Сардиније, из четвртог миленија старе ере (М. Гимбутас, Цивилизација старе Европе). На Истоку постоје тлоцрти жртвеника у облику орла или сокола, који су символи Сунца, док у православној литургији, владика у посебној служби користи округлу тканину са стилизацијом двоглавог орла. Орао стоји у вези са светим Огњем, а находи се као и соко у тлоцртима храмова, обредних места или на одећи свештеника.[3]

Двоглава птица је на Истоку позната као гандаберунда, један од десет облика Вишњег бога, који се у својој крајњој форми претвара у двоглавог орла. Иконографски, представља се како држи лавове, слонове, а понегде змију у канџама или кљуну.[4] Њен највећи подвиг је победа над Шарабом, што је једно од имена бога Нава, или митске животиње с осам ногу, која је јача од лава или слона.[5] Интересантно је, да град Мајсор у Бенгалу, чији језик има 46% србских речи, у свом грбу има двоглавог орла! Семантички, гандаберунда је од ариј. ганда, повредити + берунда, ужасан, у слободном преводу: онај ко може страшно повредити.

Орао је атрибут бога Неба и божански гласник. Семантички, долази од ариј. курала, орелорао, поређење, оличење и симбол за Огањ, као птица Сунца, која је у србском миту сведок Стварања! Иако је митски символ, орао се приказује као хералдички или окултан. Пореди се с Фениксом, који се понегде приказује као двоглава окултна птица Светлоноше (Луцифера).

Понегде се двоглави орао пореди с двоглавим пауномзаштитним обележјем Индије, али ови појмови принципски се разликују у србском предању, јер орао је митолошка птица Сунца, а паун поређење за ноћно небо осуто звездама! То се нарочито односи на Ивањицу, „коледицу Пауницу“, која је песничко име за навече летњег сунцоврата.

Двоглави орао србског грба је божански атрибутпознат Сумеру, Асирији или код Хета, на слици Сербона из Хатуше. Познат је Илијади, а честа је представа на тројанском накиту. Лесандар Велики га има у свом грбу, као и Немањићи. Имају га и рашански Бузани, по којима је настало име Бизант, али и стари Мексико или шамани средње Азије, на ступу света у средселу. Аркан цара у тароту такође носи орла у десној руци, а у левој шар с крстом, царску инсигнију Неброда, Рурића и Немањића. Иако је познат миленијумима раније, везује се за измишљену Византију (988–1453), која је наследила измишљено Римско царство, јер у измишљениј историји, све мора да почне са скоројевићима!

Још ведски орао на својим канџама носи божанско пиће бесмртности, које припада Наву. У књизи о Соми, орао узлетели на своду неба носи на ногама Сому, која се обредно меша на земљи а божански на небу. У ришћанству, орао носи књигу Богородици. У србском миту, орлове канџе су обележје за јачину Сунца и моћан урочник. Орлове канџе су обележје јачине Сунца и урочник, који се обично окива  сребром и ушива у одећу деци. Епско оличење орла у србском јуначком спеву је барјактар Орловићу Павле, шести поредник у колу дванаестолике године.

Бели орао србског грба је „брадан“, који живи само на једном месту на свету, а то је прашума Таре, једина у Европи. Има распон крила од три метра, може да ломи кости кљуном и боји перје оксидом црвене боје из непознатих разлога, које наука није објаснила. Ова божанска птица је једино од свих живих бића које може да гледа директно у Сунце и једино живо биће које по веровању може живети у сва три света. Познаје лековито биље и никада не стари, јер се по веровању подмлађује купањем у језеру на крају света. Вештица у сваку птицу може да се претвори, осим у голуба и орла крсташа, па је грех  убити орла, а посебно крсташа.

Постоји легенда која каже: Ако орао слети на кућу у којој је трудна жена, ту ће се родити знаменит човек, али ако слете два орла, родиће се владар народа! Орао високо лети, зато и јесте сам на небу! Символише краљевство, па отуда круна на грбу у новије време, која ремети митску символику равнотеже србског грба! Ако се већ ставља на грб, онда круна мора да буде у канџама орла, као што је то случај с мачем[6] или владарским жезлом!


[1] Космичка вредност броја три је синоним за Огањ и услов равнотеже у природи.             

[2] У Велес књизи, Јав и Нав су у Праву вечитом, што се графички дефинише као оличење општих сила, бесконачне и разарајуће, које дају општу равнотежну силу, а све три су оличене  у Триглаву – троједином богу.

[3] Исту символику има праисторијска збирка Народног музеја, која чува календар из Најеве циглане у Панчеву, о коме је писала Љерка Опра. Урађен је на печеној глини с орлом у средини, датован на 37003500. године ст. ере. На полеђини има стилизована четири оцила, у облику холограма са осмоугаоним венцем на ординати просторно-временског крста.

[4] Змија и слон су символи Нава, док лав припада Јаву кад чува јутарња врата, или Наву (вечерња).

[5] Од ариј. шараб’а је карибу, врста јелена или ирваса, који живи изнад 62. степена географске ширине.

[6] Орао је божанска птица грабљивица, али мач који носи у канџама не мора буде у вези са ратом, већ духовни символ речи божанске! 

 

 Ф. Зуровац и С. Филиповић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.